Bavimo se ispitivanjem, sanacijom i poboljšanjem temeljnog tla ispod zgrada. Ako imate pukotine u zidovima, veoma je verovatno da su nastale zbog problema u tlu, odnosno takozvanog diferencijalnog sleganja temelja. To je sleganje u kome se jedan deo temelja ponaša (slegne) drugačije od drugog. To se dešava zbog različitih uzroka, a najčešće je to zato što je tlo u jednom delu zgrade lošijeg kvaliteta. Da bi se rešio problem, potrebno je poboljšati tlo ispod lošeg dela kako bi se zaustavilo sleganje temelja, a time sprečilo dalja oštećenja i stvaranje novih pukotina.

Zemljotres je prirodna katastrofa kod koje, za razliku od sleganja, nastaju horizontalne sile i pukotine kao rezultat prekomernog naprezanja konstrukcije tokom ljuljanja. Ove posledice (pukotine) mogu biti izraženije ako je zemljište ispod zgrade bilo lošeg kvaliteta (nosivosti) tokom zemljotresa, što je posebno očigledno kod pukotina u prizemlju i podrumskim podovima. Bilo kakvi radovi na popravci zgrade i konstrukcije mogli bi biti uzaludni ako se problematično zemljište prethodno ne ispita i ne popravi.

KUĆA JE STARA VIŠE OD 30 GODINA, KAKO JE MOGUĆE DA JE DO SLEGANJA SADA DOŠLO?

Zemljište je promenljivo, bilo zbog prirodnih ili ljudskih uzroka. Klimatske promene kojima svedočimo dovele su do prekomernih razlika u sušnim i kišnim periodima. Kao što nedostatak vode (suša) negativno utiče na zemljište, ni prekomerna količina vode nije dobra. Vibracije sa puteva, nepravilno odvođenje kišnice, drveće u blizini zgrade, pucanje kanalizacionih cevi, smanjenje podzemnih tokova zbog izgradnje zgrada sa podzemnim garažama... su neki od razloga koji takođe mogu izazvati promene u podlozi zemljišta.

Sami plitki temelji retko su jedini ili glavni uzrok sleganja, posebno ako je oštećenje samo u jednom delu zgrade ili je nastalo mnogo vremena nakon izgradnje zgrade. Činjenica je da zgrade sa dubokim temeljima (ili podrumima) imaju manje problema sa sleganjem, ali zapitajte se, kako to da su se pukotine pojavile tek sada ili su se pojavile samo na jednom mestu. Sleganje je vrlo često rezultat NEKOLIKO uzroka odjednom, od kojih je loše zemljište obično neizbežni sakrivac.

U našem radu na ispitivanju koristimo takozvani dinamički penetrometar (DPM-30), što je, jednostavno rečeno, uređaj koji pomoću tega od 30 kg sabija štap precizno određenih dimenzija i težine u zemljište i meri koliko brzo štap prodire (ulazi) u zemljište. Dobijeni rezultati nam daju sliku otpora zemljišta po dubini, neposredno uz sam temelj zgrade, što je jedino područje koje nas zanima za dimenzionisanje intervencije. Ako su neka druga ispitivanja koja imate obavljena relativno nedavno i duž samog temelja, mogu nam biti korisna.

O dužini temelja ispod kojih je potrebno izvršiti injektiranje, dimenzijama temelja, i stanju podložnog tla te izboru smole za injektiranje. Tokom ispitivanja tla, objekat se detaljno pregleda (vizuelno), a po potrebi se proverava i njegov nagib. Područja gde se najčešće nalaze pukotine su takođe područja pogođena sleganjem i područja ispod kojih se vrši injektiranje. Da bismo bili sigurni, ove indikatore dodatno potkrepljujemo ispitivanjem tla oko objekta kako bismo imali „potpunu“ sliku.

Nakon pregleda cele zgrade na moguće pukotine u drugim delovima, merimo dužinu temelja „od pukotine do pukotine“. Dodatno testiramo zemljište na samom uglu, na krajevima pukotina i na „zdravom“ delu zgrade kako bismo dobili uporedne rezultate. Dužina temelja od „pukotine do pukotine“ je najčešće dužina koju obrađujemo.

U ovom slučaju, vršimo obimnije istražne radove (višestruke bušotine), a po potrebi merimo horizontalnost laserom. U nekim slučajevima (ako je popravka svih temelja finansijski neprihvatljiva), u saradnji sa geodetima, pratimo horizontalnost objekta tokom određenog perioda (npr. godinu dana) kako bismo utvrdili zone aktivnog sleganja. Pored ili umesto takvih merenja, na pukotine postavljamo i merne ploče, koje jasno pokazuju da li pukotina „radi“ i u kom smeru.

To su najčešće slučajevi zgrada sa veoma čvrstim i solidnim AB konstrukcijama – protupotresna gradnja. Nažalost, ovo pokazuje da nije sve u kvalitetu gradnje. I mi rešavamo ove probleme, ali je akcenat na merenju nagiba i određivanju najniže tačke zgrade (gde je sleganje najveće). Procenjeni obim intervencije određujemo nakon utvrđivanja geotehničkih parametara temeljnog tla.

Iako se tokom radova temelj može blago podići kao rezultat širenja smole, podizanje i zatvaranje pukotina retko je cilj samog rada, a vrlo često je i nemoguće. Naime, rad se izvodi veoma pažljivo, sa minimalnim pokretima, kako prekomerno podizanje ne bi izazvalo nove pukotine i oštećenja temelja. Mogu se podizati samo predmeti koji se nalaze na temeljnim PLOČAMA, i to samo pod određenim tehničkim uslovima. Postoje i druge metode hidrauličkog podizanja, a što zahtjeva detaljna ispitivanja i pripreme na objektu prije takvog zahvata.

Pukotine se u mnogim slučajevima blago „skupljaju“ zbog efekta podizanja, ali veoma retko se potpuno zatvaraju. Naime, unutar pukotine često se nalaze ostaci građevinskog materijala koji sprečavaju potpuno zatvaranje pukotina. Želeli bismo da istaknemo da je cilj našeg rada STABILIZACIJA TEMELJA I SPREČAVANJE DALJEG SLEGANJA TEMELJA, kako bi se povećala stabilnost objekta i bezbednost boravka u njemu. Zatvaranje pukotina nije moguće, niti se preporučuje, a pukotine treba nakon radova sanirati i zatvoriti na stručan i konstruktivan način.

Potrebno je obezbediti pristupni put za kamion 8,5 x 2,5 m težine 15 tona, parking mesto za naš kamion-radionicu (najdalje 70 m od mesta rada), osloboditi prostor u zoni za injektiranje, i označiti moguće instalacije gde treba izvoditi radove. Važno je proveriti ispravnost i blizinu odvodnje sanitarne i oborinske vode od mesta injektiranja.

Po pravilu, prilikom obavljanja posla nije potrebno napuštati objekat ili ga zatvarati ili prekidati svakodnevne funkcije.

Tokom radova, jedina buka koja se stvara je tokom bušenja rupa za fugiranje. To traje otprilike 1-2 sata i obično se javlja na početku radova i kreče se u dozvoljenim granicama. Tokom radova ne koristimo tešku mehanizaciju niti vršimo iskope, tako da ne ugrožavamo dvorište niti životnu sredinu, niti zgradu.

Sam proces izgradnje je relativno brz. Po pravilu, u jednom danu izgradimo 10-12 metara uzdužnih temelja ili cca 70 m2 podnih ploča. Ovo je takođe najčešći slučaj za porodičnu kuću.

Pored unosa podataka o objektu i stanju tla u program za proračun obima i načina rada pre intervencije, vršimo i dodatni „test“ tokom same intervencije. Naime, tokom injektiranja, na objekat postavljamo laserske uređaje kojima pratimo napredak radova i ponašanje (podizanje) temelja. Kada uređaji zabeleže pomeranje temelja od pola milimetra naviše, to je pokazatelj da je tlo ojačano do te mere da može da podnese težinu objekta ili temelja, i tada na toj poziciji zaustavljamo injektiranje. Po potrebi, možemo izvršiti i dodatna, uporedna, ispitivanja tla nakon intervencije.

Sama smola ne može oštetiti kanalizacioni sistem, osim ako već nije na neki način oštećen. Naime, veoma je verovatno da postoji neka veza između lošeg zemljišta i oštećene kanalizacije, gde jedno može voditi do drugog. Stoga, pre postupka, predlažemo da se proveri stanje cevi ispod zgrade, barem u prostoru 2 m od područja gde će se vršiti injekcija. U slučaju da kanalizacioni sistem nije celovit, smola može ući u cevi kroz pukotine i začepiti ih. To je samo znak da je propuštane cevi bilo jedno od uzroka degradacije tla. Ovo je redak slučaj, ali vredi ga pomenuti kako bi se na vreme sprečile neželjene posledice.

Za potrebe ubrizgavanja smole, moramo izbušiti rupe direktno pored zida i dijagonalno KROZ temelj, obično na rastojanju od 1 metra. Rupe su prečnika od 12 do 26 mm, što je približno isto kao i rupe za bušenje. U slučaju da se radovi izvode iz unutrašnjosti, skidamo lajsnu parketa ili sokl kako bismo je mogli vratiti kada se radovi završe i time pokriti rupe. Ukoliko vam je estetika veoma važna, predlažemo da se pre početka radova detaljno konsultujete sa nama o toku radova.

Injektiranje vršimo prema Busineskovoj teoriji o uticaju opterećenja objekta na tlo, i prema rezultatima stanja tla. Najčešće je to od 1 do 5,0 m dubine od dna temelja, ali po potrebi može (ili treba) da se izvodi dublje. Sama dubina injekcije je takođe faktor koji može uticati na cenu. Smola ima veoma ograničeno dejstvo, što je još jedna njena prednost. Krug uticaja se širi do 1,0 - 1,5 m od mesta injekcije, deluje kao stupnjak promera cca 3 metra, dok sama reakcija širenja traje oko 15 sekundi. Smola postiže 90% svoje krutosti u roku od sat vremena, dok se ostatak dešava u narednih 24 sata.

Glina je najčešći tip zemljišta u koje ubrizgavamo smolu, jer se tu gradi većina zgrada u regiji Balkana. Takođe je ubrizgavamo u pesak i šljunak, kao i u sve druge vrste zemljišta koje su manje tvrde od lapora. Čak se  ubrizgava i u lapor, ako je u pitanju polomljeni lapor.

Podbetoniranje je klasičan i, rekli bismo, zastareo metod popravke temelja, glavna razlika je u tome što se zemljište ispod temelja ne „poboljšava“ već se potpuno zamenjuje betonom. Ovaj postupak zahteva složene i invazivne građevinske radove, u kojima je potrebno iskopati jame (kampade) ispod temelja i ispuniti ih betonom. Glavni  (i najvažniji) nedostatak je težina koja dodatno opterećuje zemljište ispod temelja, retko se može potkopavati temelj do dubina nosivog tla, a postoji i potencijalni rizik od urušavanja objekta usled iskopavanja zemljišta. Radovi takođe traju znatno duže od injektiranja smolom.

Nakon poboljšanja zemljišta URETEK metodom, temelji zgrade su stabilni i njihovo sleganje je zaustavljeno. Same pukotine bi mogle još neko vreme da „rade“ jer se nakon postupka dešava takozvani proces smirivanja, tokom kojeg se zgrada „navikava“ na novo zemljište i „radi“ neko vreme. Ovaj proces zavisi od vrste zemljišta i količine vlage u zemljištu tokom i nakon injektiranja i može trajati neko vreme. Tokom ovog perioda, pukotine se mogu otvoriti i do maksimalno 1-2 mm, što ne treba zabrinjavati jer je to proces konačne stabilizacije tla.

Možete pokušati da popravite pukotine jednostavnim pokrivanjem mrežicom i malterisanjem reparaturnim mortom, ali to često nije dovoljno jer je kratkoročno vizualno dobro. Razlog za to je što čak i nakon sanacije zemljišta, pukotina i dalje može malo da „radi“, ako ništa ono zbog temperaturnih razlika koje utječu na materijal. Stoga, ako želite da se potpuno rešite pukotina, potrebno ih je popraviti ponovnim spajanjem napuklog zida u čvrstu celinu, na primer ugljeničnim vlaknima ili epoksidnim smolama.

Najbolje je tražiti savet ili konsultaciju sa stručnjacima.

Garancija na radove dajemo dugoročno za materijal i radove i one su ovisne od zatečenog stanja na građevini. Mogu trajati i do 10 godina u kojem periodu jamčimo da neće doći do naknadnih slijeganja tla u injektiranom području ukoliko se riješe sekundasrni uzroci nastanka deformacija u tlu. Po završetku zahvata na neke od pukotina možemo staviti mjerne pločice kojima će se pratiti pukotina. Ukoliko se nakon zahvata pukotina proširi za više od 2 mm, ili se pojave nove pukotine, klijent nam se treba javiti u kom slučaju izvodimo dodatna ispitivanja tla i utvrđivanje uzroka, te po potrebi i dodatno injektiranje o našem trošku. Podsjećamo da u cijelom procesu sanacije, vršimo nekoliko stupnjeva kontrole zahvata i naši radovi su efikasni u 99% slučajeva „isprve“.

Metoda dubokih injekcija URETEK je dizajnirana i funkcioniše kao TRAJNO rešenje. Sama smola ima trajnost preko 120 godina, ne truli i ne menja svoja svojstva tokom mnogih godina. Nakon postupka, i dalje predlažemo uklanjanje svih mogućih uzroka koji su doveli ili bi mogli dovesti do novog sleganja, kao što je provera kanalizacionih cevi, izvođenje odvodnjavanja atmosferskih voda itd.

U većini slučajeva, ovo nije dovoljno jer je „zlo“ u tlu već nastalo i može biti kontraproduktivno. Moguće su promene u hidroravnoteži zemljišta što može rezultirati kontrakcijom tla i novim dodatnim sleganjima. Zemljište je potrebno sanirati nakon što je degradiralo, uz rešavanje potencijalnih uzroka.

POMAŽE LI VAŠA TEHNOLOGIJA PRI SANACIJI KLIZIŠTA?

Primarna svrha naše tehnologije je zaustavljanje SLEGANJA, tj. vertikalnog pomeranja. Klizišta (i puzeća klizišta) imaju horizontalnu komponentu i za njihovo kvalitetno rešavanje potrebno je sprovesti znatno obimnije (i dublje) intervencije kako bi se zaustavilo kretanje velikih količina zemljišta. Postojanje klizišta trebalo bi da potvrde stručnjaci iz tog područja, jer postoje brojna pogrešna tumačenja ovih pojava, posebno ako dolaze od nestručnjaka. Državni arhivi treba da poseduju te podatke.

Tehnologija koju koristimo namenjena je stabilizaciji temelja, a samim tim i zgrade. Ovo se odnosi na slučajeve kada se temelj slega zbog lošeg zemljišta. U slučaju većih oštećenja konstrukcije (pukotina), preporučujemo da se potraži mišljenje inženjera statičara, jer su za određeni broj zgrada potrebne dodatne strukturne popravke.

Smola u zemljištu smanjuje uticaj vlage na temelje, ali to nije primarno njena funkcija te za probleme vlage u temeljima je potrebno potražiti stručnjake za hidroizolaciju.

Tehnologija izvođenja ne zavisi od vremenskih uslova ili temperature i izvodi se sa jednakim kvalitetom zimi i leti.

Smola je dvokomponentna poliuretanska smeša. Otporna je na spoljašnje uticaje (hemikalije, vodu itd.) i nije štetna po životnu sredinu. Kemijski sastav smola je zaštićen patentnim rešenjima i poslovna je tajna.

Zgrade kojima smo poboljšali temelje pre zemljotresa, ne znajući da će se isto dogoditi, doživele su minimalna ili nikakva razaranja u zemljotresu, za razliku od zgrada u neposrednom susedstvu. U praksi je otpornost na zemljotres zgrada izvedenim radovima na poboljšanju tla Uretek tehnologijom dokazana.

U regionu imamo veliki broj zadovoljnih klijenata koji će rado podeliti svoja iskustva sa vama. Kontakt podaci su dostupni na zahtev, zato nas slobodno kontaktirajte kako bi tražili dopuštenje naših klijenata.